"A ZNA DA NEMAMO NI 20 DINARA" Roditelji Milana Dinčića Dinče otvorili dušu o sinu, sestra otkrila kako je plakala zbog brata
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Dinčina sestra i roditelji prisetili su se bezbrižnog detinjstva u Grdelici i prvih znakova njegovog talenta za pevanje.
- Porodica je otkrila i teške godine bez novca, kada je tražio 20 dinara i znao da ih nema.
- Sestra je ispričala kako mu je bila najveća podrška na početku karijere, a kasnije joj je kupio stan.
Milan Dinčić Dinča proveo je bezbrižno detinjstvo u Grdelici, a njegova sestra se najpre prisetila upravo tih bezbrižnih dana i topline koja je nekada vladala u porodičnom domu.
- Naše detinjstvo je toliko bilo bezbrižno i toliko lepo. Ja sad imam dvoje dece, Milan ima troje. Meni je mnogo žao što naša deca neće osetiti to detinjstvo. Jer eto ti, mislim moraš da im daš novac da oni nešto kupe, nema tu draž, tu toplinu. Mi smo bukvalno, samo prekoputa, baka nas je čekala uvek, ja sad kao da je gledam... Da l' su to krofne, palačinke, šta god, nešto je uvek bilo, baka je bila stvarno domaćica i mnogo nas je volela, meni ona mnogo fali - priča Dinčina sestra koja nam je objasnila i kako su kod bake išli posle škole ili na velikom omdoru i kako im je sa terase uvek nešto davala.
Dinčini roditelji su nam otkrili da je tata njegov najveći fan, a dok je mama to pričala tati su zasuzile oči, a onda su nam pričali i o trenutka kada su primetili ljubav i dar prema muzici.
- Kada je krenuo u prvi razred. On je pevušio uvek nešto i svirao ustima u kupatilu. Oboje smo primetili a i učiteljica. Njegova učiteljica je rekla da je obdaren za pevanje više nego za crtanje, pošto je voleo i da crta, a i njegova sestra isto jako lepo crta - priča mama za Blic
Ipak, na samom početku niko u kući nije pomišljao na ozbiljnu estradnu karijeru:
- Ne, nikako. Tek malo kasnije kad naiđe komšija, on pocrveni čovek, blokira. Jedva smo tu tremu rešili, a morali smo i puderom da pokrivamo malo taj ten kada je počeo da peva.
Majka je dočarala kakav je pevač bio kao dečak i da li je pravio probleme:
- Joj kao dete, to je predivno dete. Miran, sladak... Krene ruka da ga udari, pa stane ruka. Nikako nisam mogla njega da udarim.
"Traži nam 20 dinara, a mi nemamo"
Pored toga da nije pravio nestašluke, roditelji su se prisetili situacije iz mlađih dana koja svedoči o neimaštini kroz koju su prolazili:
- Ali situacija kad dođe petak, subota i hoće da izađe napolje i: "Daj, imate li neki dinar? Dajte 20 dinara..." i svirka (zviždi), a zna da nemamo.
Na pitanje kako objasnite detetu i kako se vi osećate u takvim situacijama gde nemate, a želite da mu pružite, tata je istakao:
- Osećam se... Srce mi je puno prema deci i kao da imam, kao da sam najbogatiji čovek...
- Deca su nam razumna bila to hoće da kaže. Jako razumna... I kad im objasniš da nema, znači nema - kaže mama.
Dinčina sestra je otvoreno ispričala koliko se žrtvovala u periodu kada je Milan tek gradio svoje ime i počinjao karijeru:
- Ja sam mu posle bila i majka i sve. Ja sam o njemu brinula, prala, čistila, sve sam činila da njemu olakšam, čak sam i svog muža u jednom trenutku zapostavila zbog toga da njemu bude lakše, da tu tremu prevaziđe, jer sam znala da njemu to tad treba. Stvarno mu je bilo potrebno i on je bio u fazonu ako ne sedim tu iza njega u momentu kad peva, kad nešto da l' će stati, da l' će zaboraviti tekst, samo da vidi da sam tu i to je to, onda ide dalje.
Dotakla se i finansijske pomoći, ali i rodbine koja u teškim momentima nije želela da pruži ruku:
- Moj muž je rano ostao bez oca, ali imamo dedu koji je imao tu austrijsku penziju i stvarno su mnogo za mog brata davali i za mene. Ja to nikad ne mogu njima da zaboravim. A onda neki sa druge strane koji su nešto, isto neki naši rođaci koji su mogli da pomognu nisu nam se našli... Ja to nikad nisam zaboravila, moj brat je to oprostio... Pa eto moja svekrva, šta je ona njemu, ništa, a tad mi nije ni bila svekra, tad smo bili samo momak i devojka, razumeš.
Kada Dinča danas dođe u Grdelicu, rituali su uvek isti, a majka otkriva gde pevač prvo ide:
- Eto najviše što voli je da uzme udicu i da ide na Moravu i malo uživa.
- Mamin špajz otvori i gleda, pa šta nađe... Ili otvori frižider i gleda, šta gleda sad... - kaže tata, a mama dodaje:
- Znaš šta kaže, kod mame je uvek sve najlepše.
Majka je kroz osmeh otkrila i kako funkcionišu poslovi u kući i kuhinji kada je u pitanju snajka:
- Pa i nije baš nešto zainteresovana za kuhinju, tu je on, a ona je za druge stvari, da radi, čuva decu, pegla, sve ostalo, ali on kuhinju obožava.
Sestra je ispričala i kako je Milan prelomio i kupio svoj prvi stan, uz ohrabrenje njenog supruga:
- Moj muž je toliko verovao u njega. On ga je naterao taj prvi stan da kupi iako on nije imao tada mnogo novca, on nije smeo da uđe u taj rizik, kako da krene da plaća nešto... Ali moj muž Vlada je toliko verovao u njega, kreni, snaći ćemo se i ja radim i Lidija će da radi, nekako ćemo tu ratu da otplaćujemo. Što bi plaćali privatno stan kad ćeš ti svoj stan... On je tako rekao, za pet godina ti ćeš to da isplatiš, i tako je i bilo.
Sestri kupio sat pa stan
Sve one lepe, ali i teške trenutke kroz koje je prošao, a u kojima mu je porodica bila najveći oslonac, pevač nije zaboravio. Sestri se odužio gestom koji ju je doveo do suza:
- Neki sat se meni nešto dugo sviđao i ja sva, jao pa predivno, šta sam ja do tad znala, to mi je bilo prelepo, kaže: "Otvori ga" i ja ga otvaram. Vidim sat i sad neću da ga vadim još iz te kutije, on kaže: "Ma izvadi ga" i ja ga uzmem, stavim ga na ruku, a on kaže: "Pa podigni skroz to" i ja vidim jedan ključić i ja pošto inače mnogo volim da vozim i obožavam kola pomislim auto... Pa ti si meni kupio auto, ja presrećna, auto mi pao na pamet.
Ono što je usledilo ostavilo je u potpunom šoku zbog čega se i sada kada je pričala o tom događaju rasplakala:
- A on me ovako gleda i kako onako zna šmeker uvek: "Meni to ne liči na ključ od auta". Gotovo. Ja čim nije auto, stan je, nema šta drugo. Krećem da plačem kao kiša. Mi ne možemo da dođemo sebi, kako si mi sad kupio stan...
Kurir.rs/ Blic